Образовање – прави начин изласка из беде

„Не постоји лак и једноставан начин да се побољша положај Ромкиња, постоји само прави начин, а он се састоји у разарању зачараног круга беде” – истакнуто је на округлом столу, који је јуче, у Новом Саду, организовао Покрајински заштитник грађана – омбудсман.

Поздрављајући учеснике скупа “Положај Ромкиња у АП Војводини – изазови и перспективе“, проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, је истакао да пут из зачараног круга води преко образовања: “Ако желимо да променимо положај Ромкиња, онда треба да омогућимо свакој ромској девојчици и дечаку да се школују. Свакој школованој Ромкињи да се запосли. Свакој запосленој Ромкињи пристојну зараду, како би њено дете сутра могло да стартује са боље позиције, од оне са које је она стартовала”.

Покрајински омбудсман је нагласио и следеће: „Ако желимо интегрисану Ромкињу, морамо је померити са социјалне маргине и омогућити јој права и услуге које јој до сада нису биле доступне. Морамо је заштитити, увек када је нападнута. Морамо јој омогућити да се лечи, увек када је болесна. Морамо је ослободити од страха да ће, ако је запослена, остати без посла, зато што одсуствује због неге болесног детета. У овој земљи нико не би смео да буде суочен са таквим избором, јер сваки такав избор Србију удаљава је од социјалне правде, на којој она, по уставу, треба да почива”.

ФотоПо речима Милана Николића, из канцеларије Поверенице за равноправност, у Србији постоји велика етничка дистанца према мањинама, а нарочито према Ромима, Албанцима и Хрватима, док су негативне предрасуде и стереотипи присутни, како код грађана, тако и код представника власти. Подсећајући присутне да Ромска женска мрежа ове године по девети пут организује кампању „Месец женског ромског активизма” Славица Васић, из Ромског женског центра „Бибије”, је истакла да се овогодишњом кампањом жели скренути пажња на право на избор партнера и малолетничке бракове, као на кршења права деце и права жена. Ненад Иванишевић, из Координационог тела за праћење реализације Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња, упозорио је на чињеницу да реадмисија утиче на поделе међу Ромима, да је за интеграцију Рома веома важан и рад са домаћим становништвом и да сваки Ром и Ромкиња, који су завршили факултет, треба да буду запослени у државним органима. Сличног мишљења је била и Славица Денић из РТВ: „Од образованих Рома се очекује да допринесу унапређењу ромске заједнице, а они то нису у стању, јер након факултета не могу да нађу запослење. На тражишту рада”, подсетила је, „има незапослених, а образованих Рома, тако да подизање образовних капацитета мора бити праћено већим запошљавањем Рома”. У структури незапослених жена, које на посао чекају дуже од две године, највише је, по речима Снежане Кнежевић, заменице покрајинског омбудсмана за равноправност полова, жена ромске националности. Ромкиње се често суочавају и са насиљем у породици, али га, истакла је заменица Кнежевић, не пријављују, зато што немају поверење у иснтитуције и зато што нису информисане о својим правима. Ромкињама, по мишљењу, Данице Јовановић из „Удружења Рома” из Бечеја, треба омогућити приступ правди, али и да са институцијама комуницирају на свом матерњем, ромском језику. Вера Куртић из Савета Европе је навела да ни у једној држави на свету положај Рома није задовољавајући и свуда се тај положај везује за образовање, здравство, запошљавање и становање. „Проблеми, међутим, постоје и у другим областима – од сексуалне оријентације до сарадње и координације разних невладиних организација”. Ако би се, по речима Гордане Стевановић, заменице републичког заштитника грађана за права детата и родну равноправност, судило по броју притужби, могло би се рећи да припадници ромске заједнице немају никаквих проблема. Наравно да проблеми постоје, а притужби је, објаснила је заменица Стевановић, мало, зато што се припадници ромске мањине не обраћају институцијама. „Треба их охрабрити да им се обраћају, треба ићи на терен и радити са њима, како би стекли свест о својим правима и надлежностима институција”.

Више непосредног рада са Ромкињама може допринети бољем увиду у њихове проблеме, али и бољој организацији у решавању тих проблема. Округли сто је завршен усвајањем следећих закључака:

  • повећати број ромске деце у систему образовања;
  • спречити злоупотребе афирмативних мера;
  • обезбедити лакши приступ здравственој заштити, ажурирати податке о вакцинацији деце и подизати свест о важности превентивних прегледа;
  • повећати безбедност и сигурност Ромкиња, када је реч о насиљу и злостављању;
  • спречити секундарну виктимизацију и јачати свест о кажњивости непоступања;
  • јачати свест о томе да рани и уговорени бракови нису део ромске традиције, већ насиље и кршење дечијих права;
  • медији се морају придржавати етичког кодекса и напустити стил сензационалистичког извештавања;
  • ромским женским организацијама омогућити лакши приступ фондацијама које подржавају едукативне програме и рад у ромским насељима;
  • повећати број високообразованих Ромкиња међу запосленима у институцијама.

Ostavite komentar